Planet magazin

Bolesti srca i kardiovaskularna oboljenja

Bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, povrede, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća i druge bolesti već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Ovi poremećaji zdravlja vodeći su uzroci obolevanja, odsustvovanja s posla, invalidnosti i prevremenog umiranja.

1.jpg

Više od polovine svih smrtnih ishoda bilisu posledica umiranja od bolesti sistema krvotoka, svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, a približno svaka dvanaesta osoba umrla je od posledica povreda, šećerne bolesti i od opstruktivnih bolesti pluća.

2.jpg

Bolesti srca ikrvnih sudova su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Od 104.000 umrlih u 2009. godini, 56.951 osoba (oko 55 odsto) bila je žrtva neke od bolesti iz ove grupe. Ipak, tokom poslednje decenije uočen je pad uumiranjuod bolesti srca i krvnih sudova za 28 procenata.

Ishemijske bolesti srca (infarkt miokarda, angina pektoris) i cerebrovaskularne bolesti (šlog), najčešća su oboljenja cirkulacije, odnosno bolesti srca i krvnih sudova. U proseku, svakog dana samo od infarkta miokarda približno oboli 60 i umre 20 građana Srbije. Uodnosu na prosečnu stopu smrtnosti u zemljama evropskog regiona (194,4 na 100.000 stanovnika), stope mortaliteta od ishemijskihbolesti srca u Srbiji bile su znatno niže (120,6 na 100.000 stanovnika).

Najčešći faktori rizika za nastanak ovih masovnih bolesti su: pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, visok nivo masnoća u krvi i neumereno konzumiranje alkohola.

Svaki pomenuti faktor rizika može se dovesti u vezu sa bar dve od navedenih nezaraznih bolesti. Kod mnogih, a posebno kod socijalno ugroženih, faktori rizika se grupišu, pri čemu se njihov efekat često umnožava.

Danas je moguće sprečiti ili modifikovati faktore rizika, odložiti pojavu ili progresiju bolesti, sprečiti nesposobnost i prevremenu smrt. Prevencija tokom čitavog života je efikasna i mora se smatrati investicijom u zdravlje.

Pravilna ishrana proizlazi iz svakodnevne konzumacije žitarica, ribe koje sadrži omega-3-masne kiseline i voća i povrća koje sadrži brojne prednosti. Pravilnom ishranom i planiranjem svakodnevnih obroka umanjujemo mogućnost rizika za pojavu gojaznosti.

Gojaznost je jedan od vodećih činilaca u svetu koji potpomaže razvitku hroničnih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes tipa II ili kardiovaskularne bolesti.

image002 image004

Uravnotežena i raznovrsna ishrana je temelj zdravlja, a ujedno pomaže u regulaciji telesne mase. Načela pravilne ishrane zasnivaju se na pravilima ravnoteže, umerenosti i raznovrsnosti dnevne ishrane. Pravilna ishrana razvrstavahranu u šest različitih kategorija namirnica koje bi u ishrani trebalo da budu zastupljene svaki dan:

Žitarice: Dnevno bi trebalo konzumirati najmanje 6-11 porcija žitarica. Pod žitaricama se podrazumevaju namirnice poput hleba od žitarica sa celim zrnom, žitarica za doručak, testenina ili pirinča.

Povrće: Preporučuje se svakodnevna konzumacija svežeg ili kuvanog povrća - tamnozeleno lisnato povrće, crveno i narandžasto povrće poput šargarepe ili bundeve. Povrće poput kukuruza ili krompira je izvor dugotrajne energije za organizam.

Voće: Svakodnevno se preporučuje konzumacija 2-3 porcije voća. Različito i ukusno voće poput jabuka, šljiva, avokada, pomorandži i borovnica pomaže pri zadovoljavanju preporučene dnevne količine.

Ulja i masti: Veća količina masti i ulja dolaze iz izvora hrane poput ribe, koštunjavih plodova i biljnih ulja. Ograničite upotrebu zasićenih masnih kiselina. Ulja i masti su prirodan izvor vitamina E (koji je topiv u mastima) i nezasićenih masnih kiselina, koje imaju povoljan učinak na zdravlje.

Mleko i mlečni proizvodi: Mleko i mlečni proizvodi su vredan izvor kalcijuma, koji nam je svakodnevno potreban za rast, razvoj i održavanje koštane mase, kao i za razne dodatne funkcije u telu. Konzumirajte mleko i mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti.

Meso i mahunarke: Preporučuje se konzumacija 2 serviranja iz grupe namirnica mesa, mesnih proizvoda i mahunarki. Kod odabira mesa i proizvoda od mesa birajte mršavo, niskomasno meso. Takođe je važno da u ishranu uključite namirnice koje sadrže visok udeo omega-3-masnih kiselina poput ribe (losos, haringa ili pastrmka).

Fizička aktivnost: Preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 30 minuta. Pod fizičkom aktivnošću podrazumeva se kretanje tela na način da se troši energija: šetanje, penjanje stepenicama, igranje fudbala, vožnja bicikla, ples, plivanje, jahanje...

14.jpg 15.jpg

Dijabetes

Dijabetes je stanje u kojem telo ima problem u kontrolisanju nivoa glukoze (šećera) u krvi. Javlja se kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili proizvedeni insulin ne deluje na pravilan način. To dovodi do povećanog nivoa glukoze u krvi i dijabetesa. Postoje tri različita tipa dijabetesa, dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i gestacijski (trudnički) dijabetes.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes tipa 2 je najčešći tip dijabetesa, koji pogađa 85-90% ljudi s dijabetesom. Obično pogađa starije ljude, ali sve više mlađih ljudi i dece oboleva od dijabetesa tipa 2. Kod dijabetesa tipa 2, gušterača proizvodi insulin, ali on ne deluje pravilno, pa proizvodi još insulina. Na kraju, gušterača ne može da proizvede dovoljno da bi ravnotežu glukoze držala pod kontrolom.

Osnovno lečenje dijabetesa tipa 2 uključuje usvajanje zdravog načina života. To uključuje zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i smanjivanje uzročnika, kao što su debljina i pušenje.

Važno je pratiti vlastiti nivo glukoze u krvi i imati redovne kontrole kod Vašeg lekara opšte prakse. U nekim slučajevima, samom ishranom mozemo držati nivo glukoze u krvi pod kontrol

Za prijavljivanje na Newsletter kliknite ovde!
Newsletter

Ako želite da dobijete informacije o aktuelnostima prijavite se na Newsletter!